• А
  • Б
  • В
  • Г
  • Д
  • Е
  • Ж
  • З
  • И
  • К
  • Л
  • М
  • Н
  • О
  • П
  • Р
  • С
  • Т
  • У
  • Ф
  • Х
  • Ц
  • Ч
  • Ш
  • Э
  • Ю
  • Я
  • A
  • B
  • C
  • D
  • E
  • F
  • G
  • H
  • I
  • J
  • K
  • L
  • M
  • N
  • O
  • P
  • Q
  • R
  • S
  • T
  • U
  • V
  • W
  • X
  • Y
  • Z
  • #
  • Текст песни А.С. Пушкин - Евгений Онегин глава1, часть1

    Просмотров: 99
    0 чел. считают текст песни верным
    0 чел. считают текст песни неверным
    На этой странице находится текст песни А.С. Пушкин - Евгений Онегин глава1, часть1, а также перевод песни и видео или клип.
    Мой дядя самых честных правил,
    Когда не в шутку занемог,
    Он уважать себя заставил
    И лучше выдумать не мог.
    Его пример другим наука;
    Но, боже мой, какая скука
    С больным сидеть и день и ночь,
    Не отходя ни шагу прочь!
    Какое низкое коварство
    Полуживого забавлять,
    Ему подушки поправлять,
    Печально подносить лекарство,
    Вздыхать и думать про себя:
    Когда же черт возьмет тебя!"

    II

    Так думал молодой повеса,
    Летя в пыли на почтовых,
    Всевышней волею Зевеса
    Наследник всех своих родных.
    Друзья Людмилы и Руслана!
    С героем моего романа
    Без предисловий, сей же час
    Позвольте познакомить вас:
    Онегин, добрый мой приятель,
    Родился на брегах Невы,
    Где, может быть, родились вы
    Или блистали, мой читатель;
    Там некогда гулял и я:
    Но вреден север для меня {1}.

    III

    Служив отлично благородно,
    Долгами жил его отец,
    Давал три бала ежегодно
    И промотался наконец.
    Судьба Евгения хранила:
    Сперва Madame за ним ходила,
    Потом Monsieur ее сменил.
    Ребенок был резов, но мил.
    Monsieur l'Abbe, француз убогой,
    Чтоб не измучилось дитя,
    Учил его всему шутя,
    Не докучал моралью строгой,
    Слегка за шалости бранил
    И в Летний сад гулять водил.

    IV

    Когда же юности мятежной
    Пришла Евгению пора,
    Пора надежд и грусти нежной,
    Monsieur прогнали со двора.
    Вот мой Онегин на свободе;
    Острижен по последней моде,
    Как dandy {2} лондонский одет -
    И наконец увидел свет.
    Он по-французски совершенно
    Мог изъясняться и писал;
    Легко мазурку танцевал
    И кланялся непринужденно;
    Чего ж вам больше? Свет решил,
    Что он умен и очень мил.

    V

    Мы все учились понемногу
    Чему-нибудь и как-нибудь,
    Так воспитаньем, слава богу,
    У нас немудрено блеснуть.
    Онегин был по мненью многих
    (Судей решительных и строгих)
    Ученый малый, но педант:
    Имел он счастливый талант
    Без принужденья в разговоре
    Коснуться до всего слегка,
    С ученым видом знатока
    Хранить молчанье в важном споре
    И возбуждать улыбку дам
    Огнем нежданных эпиграмм.

    VI

    Латынь из моды вышла ныне:
    Так, если правду вам сказать,
    Он знал довольно по-латыне,
    Чтоб эпиграфы разбирать,
    Потолковать об Ювенале,
    В конце письма поставить vale,
    Да помнил, хоть не без греха,
    Из Энеиды два стиха.
    Он рыться не имел охоты
    В хронологической пыли
    Бытописания земли:
    Но дней минувших анекдоты
    От Ромула до наших дней
    Хранил он в памяти своей.

    VII

    Высокой страсти не имея
    Для звуков жизни не щадить,
    Не мог он ямба от хорея,
    Как мы ни бились, отличить.
    Бранил Гомера, Феокрита;
    Зато читал Адама Смита
    И был глубокой эконом,
    То есть умел судить о том,
    Как государство богатеет,
    И чем живет, и почему
    Не нужно золота ему,
    Когда простой продукт имеет.
    Отец понять его не мог
    И земли отдавал в залог.

    VIII

    Всего, что знал еще Евгений,
    Пересказать мне недосуг;
    Но в чем он истинный был гений,
    Что знал он тверже всех наук,
    Что было для него измлада
    И труд, и мука, и отрада,
    Что занимало целый день
    Его тоскующую лень, -
    Была наука страсти нежной,
    Которую воспел Назон,
    За что страдальцем кончил он
    Свой век блестящий и мятежный
    В Молдавии, в глуши степей,
    Вдали Италии своей.

    IX

    . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . .

    X

    Как рано мог он лицемерить,
    Таить надежду, ревновать,
    Разуверять, заставить верить,
    Казаться мрачным, изнывать,
    Являться гордым и послушным,
    Внимательным иль равнодушным!
    Как томно был он молчалив,
    Как пламенно красноречив,
    В сердечных письмах как небрежен!
    Одним дыша, одно любя,
    Как он умел забыть себя!
    Как взор его был быстр и нежен,
    Стыдлив и дерзок, а порой
    Блистал послушною слезой!

    XI

    Как он умел казаться новым,
    Шутя невинность изумлять,
    Пугать отчаяньем готовым,
    Приятной лестью за

    Смотрите также:

    Все тексты А.С. Пушкин >>>

    My uncle is the most honest rules
    When not in the joke was sick ,
    Innuendoes
    And could not invent better .
    Or just ;
    But, my God , what a bore
    With patients sit day and night ,
    Without leaving a step away!
    What low cunning
    Amuse half dead ,
    Correct his pillows ,
    Sadly bring medicine
    Sigh and think to myself :
    When the devil take you ! "

    II

    So thought the young rake ,
    Flying in the dust on postage ,
    The supreme will of Zeus
    Heir to all his relatives .
    Friends Ludmila and Ruslan !
    The hero of my novel
    Without preamble , this very hour
    Let me introduce you :
    Onegin , my good friend ,
    Born on the banks of the Neva ,
    Where maybe you were born
    Or shine , my reader ;
    There once and I walked :
    But harmful north for me {1}.

    III

    Serves as a great noble,
    Debts his father lived ,
    He gave three balls annually
    And went bankrupt .
    Fate kept Eugene :
    First Madame him go,
    Monsieur then replaced it .
    Cuts the baby was , but sweet.
    Monsieur l'Abbe, a French shabby ,
    So as not exhausted child
    Taught him all joking
    Do not bother strict morality ,
    Lightly scolded for being naughty
    And in the summer garden walk led .

    IV

    When rebellious youth
    Eugene came to go,
    It is time to hope and sadness gentle,
    Monsieur drove from the yard .
    Here's my Onegin at large ;
    Shorn in the latest fashion ,
    How dandy { 2} London dressed -
    And finally saw the light.
    He completely in French
    Could express himself and wrote ;
    Danced mazurka
    And bowing at ease ;
    Why are you more ? Light decided
    He's smart and very sweet .

    V

    We all learned a little
    Something and somehow ,
    So education, thank God,
    We wonder shine .
    Onegin was considered by many
    (Judges decisive and strict )
    Scientist small but pedant :
    He had a happy talent
    Without compulsion in conversation
    Touch to everything lightly,
    With the air of an expert scientist
    Keep silence in an important dispute
    And excite ladies smile
    Fire unexpected epigrams .

    VI

    Latin went out of fashion now :
    So, if you tell the truth ,
    He knew quite Latin,
    To disassemble the epigraphs ,
    Talk about Juvenal ,
    The letter put the vale,
    Yes remembered , at least not without sin ,
    Two verses of the Aeneid .
    He did not have to rummage hunting
    In chronological dust
    Chronicles of land:
    But anecdotes days
    From Romulus to the present day
    He kept in his memory .

    VII

    High passion without
    For sounds of life to spare ,
    He could not iambic from trochaic
    As we fought or distinguish .
    Scolded Homer, Theocritus ;
    But read Adam Smith
    And there was a deep economy ,
    That is able to judge whether
    As a nation gets richer
    And the lives and why
    Do not need gold to him ,
    When a simple product has .
    Father could not understand it
    And land pledge .

    VIII

    Everything that I had known Eugene ,
    I have no time to retell ;
    But what it was a true genius,
    I knew it harder all the sciences ,
    That was for him izmlada
    And labor, and flour, and joy,
    Which took a whole day
    His longing laziness -
    Science was tender passion ,
    Which glorified Naso ,
    What sufferer as he finished
    His brilliant century and rebellious
    In Moldova , in the wilderness of the steppes ,
    Italy away his .

    IX

    . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . .
    . . . . . . . . . . . . . . . . . .

    X

    How soon could he dissemble
    Conceal hope jealous
    Dissuading , make believe
    Seem grim, languish ,
    Be proud and obedient ,
    Attentive il indifferent!
    Languidly as he was silent,
    How fiery eloquence ,
    In the heart letters as sloppy !
    One breath, one love ,
    How he was able to forget yourself !
    As his gaze was quick and gentle ,
    Bashful and brash , and sometimes
    Tears shone obedient !

    XI

    How he was able to seem new ,
    Joking innocence amazing,
    Scare despair ready
    Pleasant flattery for

    Опрос: Верный ли текст песни?
    Да Нет