Текст песни К2 - Сребро и злато
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
|
Увек сам причала да твоје очи одају Тугу што не зна се одакле је, да скривају Сузе што никад нису исплакане, к'о зна што Можда зато што мушкарци никад не плачу Увек си причао да волиш како смејем се Јер сва топлина коју дајем смехом сећа те На неког кога си као дете давно волео И ког си једног јутра заувек изгубио Ти и ја, некада... Ми били смо вруће и хладно Ми били смо земља и небо Ми били смо сребро и злато Ал' увек смо двоје ал' једно Увек сам причала да дајем се на чување Твоја девојчица што да одрасте боји се Немир и спокој твој ја на крају била сам Она што тебе је од самог себе чувала Наша је љубав своје прво јутро видела У једној столици за љуљање од дрвета Негде далеко она сада стоји, не мрда Али до краја нас је издалека љуљала Ти и ја, некада... Ми били смо вруће и хладно Ми били смо земља и небо Ми били смо сребро и злато Ал' увек смо двоје ал' једно Смотрите также:
Все тексты К2 >>> |
|
Я всегда говорил, что ваши глаза отдают
Печаль, которая не знает, где она, чтобы скрыть
Слезы, которые они никогда не плачут, как знают, что
Может быть, потому что мужчины никогда не плачут
Вы всегда говорили, что вы любите смеяться
Потому что все тепло, которое я даю смех, помнит тебя
На кого-то, кого ты любил как ребенок давно
И что однажды утра ты проиграл навсегда
Ты и я, иногда ...
Мы были горячими и холодными
Мы были земля и небо
Мы были серебряными и золотыми
Аль «Мы всегда два, но один
Я всегда говорил, чтобы отказаться от
Твоя маленькая девочка, чтобы расти бояться
Несенр и спокойствие, которое я я был в конце
Тот, кто держал тебя от себя
Наша любовь впервые увидела ваше первое утро
В одном сундуке
Где-то далеко она сейчас стоит, не движется
Но к концу она качалась издалека
Ты и я, иногда ...
Мы были горячими и холодными
Мы были земля и небо
Мы были серебряными и золотыми
Аль «Мы всегда два, но один
