Текст песни Београдски синдикат - Баллада Диссидента
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
|
Рефрен: Да ли се сећаш како било нам је пре, после свега шта сад остало је, мој Београде? Да ли се сећаш како било нам је пре, после свега шта сад остало је, мој Београде? Сећам се, давно, још у „Златном бокалу“, први пут сам видео микрофон, стајао је на асталу. У хладу старог кестена, где је моја драга нестала, ја урез'о сам име, бацио прве риме. Ја сам одрастао на песмама градских боема, и причама аласа којих данас више нема. Калио се с' најбољима, по задимљеним биртијама, удварао се дамама, коцкао са лихварима. Некад кући срећан, некад све изгубио, некад жену љубио, некад калдрму грлио. И нисам себи судио, где год би се пробудио, бол је био исти, с' њим сам се удружио. Зато сећања сам скупљао, к'о ожиљке, да подсете, да није увек било само хладно и сиво. Да крв црвена к'о вино бојила је ноћи, кроз одразе у чаши, то су биле твоје очи. А ја сам морао да одем, фијакер ме је чекао, Београде збогом, многе ти ствари нисам рекао. Рефрен Заборави ме драга, заборави да те волим, настави да живиш, можда више не постојим. Грлим сећања у мраку, док их луча свеће боји, да не мислим на крике што чују се низ ходник. Док борим се са ранама, сањам да, опијам се вином, ракијом и тамбурама, старом виолином и поцепаним гласовима, тужном песмом Цигана, димом и поломљеним чашама. Да с' боемима мојим се надвикујем за столом, гађам песмама, рецитујем, отимам за слово. Због само једног стиха мој живот сад је готов, пустиња у срцу, док кроз прозор гледам Оток. Сањам да миришем твој парфем док се прибијаш уз мене, сузе ми потеку као кише у јесен. Еј, не свани пуста зоро, пусти ме да чезнем, никад не свани док у мени има песме! А ја сам морао да одем, јер некоме сам сметао, Београде збогом, ово ти још нисам рекао. Рефрен Данас ране више боле него зуце иза школе, него звуци оне строфе кад сам морао да одем. А сад сам опет овде, ал' све нам се изгубило, посекли су кестен где сам некад тебе љубио. Не миришу липе, нема старе виолине, нема Циганина седог да за моју тугу брине. Мој Београде, изгубио сам корене, џабе носим ордење кад нико ме не познаје. Па звезду Црног Ђорђа дадох сад за бокал грожђа, шта ће мени она, кад ја немам било кога. Само неспокој и бол, моји најбољи другови, у кафани ломим чаше, док ми душа на искрвари. Балада дисидента – једна тужна српска песма, неким будућим кафанама, за боља времена. Нека застане у грлу кад је неко други пева. Све је исто у мом крају, само мене више нема, јер ја сам морао да одем, такав ником нисам требао, Београде збогом, памти добро шта сам рекао. Баллада диссидента Припев.(2х): А помнишь ли ты как все было раньше, После всего, что теперь стало, мой Белград? Вспоминаю себя давно, как в "Златном Бокале" Я первый раз увидел микрофон, стоявший на столе, В прохладной тени каштана, где потерялась моя милая, Я урезал себе имя и сочинил первые рифмы, Я вырос на песнях городских цыган, И на рассказах, которых, увы, больше нет, Я закалялся вместе с лучшими парнями, ходя по задымлённым барам, Ухаживал за дамами, играл в азартные игры с бандитами, Когда-то я был счастлив дома, проигрывал все деньги, Когда-то обнимал жену, даже целовал мостовую, И я себя не судил, и где бы я не просыпался, Это стало инстинктом, я с ним стал единым целым, Поэтому я берегу воспоминания, и шрамы мне напоминают, Что не всегда было только холодно и серо, И кровь красная, как вино, скрашивала ночи Сквозь отражения в бокале - это были твои очи, А я должен был уехать, меня ждала машина, Прощай, Белград, я многое тебе не сказал... Пр.(2х): А помнишь ли ты как все было раньше, После всего, что теперь стало, мой Белград? Забудь меня, милая, забудь что я тебя любил, Продолжай жить, может быть меня больше нет, Обниму воспоминания в темноте, ведь я боюсь за них как за свои лучшие, И я не ду Смотрите также:
Все тексты Београдски синдикат >>> |
|
refrain:
Yes there kako se seћash beat us јe limit ,
after svego shta garden remained јe , moј Beograd ?
Yes there kako se seћash beat us јe limit ,
after svego shta garden remained јe , moј Beograd ?
Seћam behold, long ago, in јosh " Zlatni a glass "
prvi put video itself microphone staјao јe on Astal .
Do Khlado starog Kesten where јe moјa Nestan dredge ,
јa urez'o itself IME , batsio prve Rome .
Јa himself odrastao pesmama Gradskij to fight,
and prichama alasa koјih Danas Viseu dumb .
Kallio ce with ' naјboљima at zadimљenim birtiјama ,
udvarao ce ladies kotskao sa lihvarima .
Nekad kuћi sreћan , nekad izgubio light ,
nekad љubio wife , nekad kaldrmu grlio .
And nisam Sebi sudio where bi se awaken year ,
ppg јe bio of truth , with ' lo udruzhit њim himself .
But he seћaњa skupљao , k'o ozhiљke ,
yes subnet yes niјe Uvek beat itself coldly and Sivo .
Yes EOC Crvena k'o wine boјila јe noћi ,
Croze odraze in bowl , then there Biel tvoјe eyes .
A јa himself Mora yes Modem , fiјaker IU јe check,
Beograd zbogom , many ti nisam stvari river .
refrain
Zaboravi IU dredge , yes those zaboravi volim ,
instruct zhivish yes , MOZHD Viseu not postoјim .
Grlim seћaњa in darkness , their docking beam sveћe boјi ,
yes not to cry mislim INTO chuјu ce hodnik bottom .
Doc Borima ce sa wounds saњam yes
opiјam ce wine and rakiјom tamburama ,
Old Violin and potsepanim glasovima ,
tuzhnom pesmom Gypsies , and dimom polomљenim bowls .
Yes with ' boemima moјim ce nadvikuјem the table
gaђam pesmama , retsituјem , otimam per word.
Zbog itself јednog verse moј belly јe garden ready
pustiњa have srtsu docking Croze Prosor gledam Otok .
Saњam yes Mirish tvoј parfait docking se mene pribiјash ties ,
suze E will run the cocoa in Kish јesen .
Eј not Swanee empty Zoro , let ME yes Chesney ,
Swanee Nicado not dock at Meni ima pesme !
A јa himself Mora yes Modem , a certain self јer Smetana
Beograd zbogom , ovo nisam ti јosh river .
refrain
Danas wound Viseu Bole him zutse iza school
He zvutsi ONET stanza cad himself Mora yes Modem .
A garden itself Opet ovde , al ' light we behold izgubilo ,
Su flogged himself nekad Kesten where you љubio .
Not Mirish linden , a lot of old Violin ,
dumb Tsiganina sedog yes for moјu tugu Breen.
Moј Beograd , izgubio root itself ,
џabe wear ordeњe cad Nico IU poznaјe not .
Pa star Tsrnog Ђorђa dadoh garden behind glass grozhђa ,
shta ћe Meni she cad јa Nemam beat Koga .
Needless nespokoј and pain , moјi naјboљi otherness ,
Kafanov is broken in a bowl on the dock E iskrvari soul .
Balad disidentov - јedna tuzhna pesma Srpska ,
some buduћim kafanama for boљa times.
Neka stun grlu have some cad јe In other PEVA .
Light јe history at IOM kraјu needless mene Viseu dumb
јer јa himself Mora yes Modem , such nickname nisam trebao ,
Beograd zbogom , pamti good shta river itself .
ballad dissident
Chorus . (2x )
And do you remember how it was before,
After all, what has now become my Belgrade ?
Think of myself for a long time , as in " Zlatni glasses "
The first time I saw the microphone, standing on the table ,
In the cool shade of chestnut, which lost my dear,
I cut his name and wrote the first rhyme ,
I grew up on songs urban Roma
And the stories , which , alas, is no more,
I tempered with the best guys to walk in smoky bars,
Courting the ladies, gambled with the bandits ,
I was once a happy home, lost all the money ,
Once embraced his wife , even kissed the pavement ,
And I can not judge , and where I did not wake up ,
It was instinct with him I became a single entity ,
So I cherish the memories and scars remind me ,
It was not always just cold and gray ,
And blood is red like wine brightened the night
Through the reflection in the glass - were your eyes ,
And I had to leave my car was waiting ,
Goodbye , Belgrade, I did not tell you much ...
Pr . (2x )
And do you remember how it was before,
After all, what has now become my Belgrade ?
Forget me , my dear , forget that I loved you ,
Continue to live , maybe I do not have ,
Hug memories in the dark , because I am afraid for them as for their best ,
And I do not
