Текст песни Beogradski Sindikat - Kasno je
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
КАСНО ЈЕ Стопут ме овај живот бацио на колена, друге би болела, моја су одолела, устао и наставио, улица је горела, триста опекотина, доживотна робија. Сузе сам брисао, јер ме није волела, авлија проклета, туга је голема, џепови јој били пуни, у срцу сиротиња, зато ме је скоро свака гето риба одбила. Стебови у леђима, било их је стотина, БГ џунгла чини чуда пост'о сам животиња, зато сам на биту након свих ових година, вози ме репчина, не треба ми промена. Треба ми екипа моја велика к'о гомила, сам сам ништа, с њима кидам, сваку битку добијам. Али након победа нама нема ордења, награда и дочека, на улуцама ложења. Нама је довољна само спознаја, да је БС ћелија преживела, одолела, зато срања не чујем да ме меланхолија, не би сморила, на колена оборила. Можда касно је за мене торима, али где је један пао ту се рађа стотина, ко преживи причаће, глас се пробија, има нас све више, улица нас дозива. Рефрен: Себе не могу јер касно је, мењам друге јер важно је, да ако посрну, падну, негде случајно стану, исту грешку не направе. Мене су учили и отац и мајка, да човеку пружим руку кад ми отвори врата, да пожелим „Добар дан“ пре сваког другог коментара, да све гледам у очи, не иза леђа оговарам. То сад није на цени, од васпитања нема пара, није фотогенично попут ријалити скандала. Тешко се пакује, тешко се ваља, БС га у песме ставља и поклања вама. Јер ми смо гарда града, стара да би се променила, веза овог безумља са славнијим временима, спремна да гази трњем да би те усмерила, до бољег света, наша деца да би га наследила. Чак ни другарство до гроба не могу понети у гроб, али могу да пренесем сагу сину свом, о једном Синдикату с фуњарама у рату, о ноћима уз песму, борби за разум по дану. Рефрен Сад је касно да се мењам, тога сам већ свестан, живим за друге кад за себе ја то не знам. Шта бих са собом, к'о бесан пас сам везан, проклет сам да осећам све сузе овог света. Нa лицу фурам смешак, а у срцу вечна сета. Улица ме вуче па сам зато човек тежак. И не кајем се никад што сам био дете гета, ако клинци чују риме које сада овде цепам. Има стварно много разлога да увек будем срећан, ал' ја нећу бити срећан све док плачу многа деца, све док неправда је већа и док гори много свећа, ја ћу увек бити Феђа, све ћу ставити на плећа. Знам да много филозофирам и тежак сам комплексаш, јеб'о ме Дорћол, ал ја много волим њега. И кад се много напијем да мрак из мене сева, ја бићу вечни пример како не треба и треба. Рефрен Устај, живи, бори се, не клони, ћалетова порука у ушима ми звони, свако јутро сам је слушо к'о на смотри, зато урезана стоји к'о мастило на кожи. Знам да нисам испао најбољи, ни близу оног што замишљали су моји, висио по улици, статирао у школи, нагледао срања од којих глава боли. Да могу вратио бих време на почетак, исправио грешке којих је на претек, али ту сам где сам, имам овај живот један, да ти бар пренесем неки савет вредан. К'о ћале некад, понављам кроз песме, поруке, идеје, шта се може, шта се не сме. Стојим ти к'о пример, као светионик. Устај, живи, бори се, не клони! Смотрите также:
Все тексты Beogradski Sindikat >>> |
|
IT'S LATE
At least this life has thrown me to my knees,
others would hurt, mine resisted,
got up and continued, the street was burning,
three hundred burns, life imprisonment.
I wiped my tears because she didn't love me,
avlija damn, the sadness is immense,
her pockets were full, in the heart of the poor,
that's why almost every ghetto fish turned me down.
Pillars in the back, there were hundreds of them,
The BG jungle does wonders as an animal itself,
that's why I'm on the mark after all these years,
I am driven by a rapie, I don't need a change.
I need my team as big as a bunch,
I am nothing myself, I break with them, I win every battle.
But after the victories, we have no order,
awards and greetings, at the gutters.
All we need is knowledge,
that the BS cell survived, resisted,
that's why crap I don't hear melancholy,
she would not grunt, knock her down on her knees.
Maybe it's too late for me on Tuesdays,
but where one fell there were born hundreds,
who survives the stories, the voice breaks,
there are more and more of us, the street beckons us.
Chorus:
I can't myself because it's too late,
I change others because it is important,
that if they stumble, they fall, they accidentally stop somewhere,
they don't make the same mistake.
I was taught by both my father and mother,
to give a man a hand when he opens the door for me,
to wish "Hello" before every other comment,
to look everything in the eyes, not gossip behind my back.
That is not the price now, there is no money from upbringing,
it is not photogenic like the scandal.
Hard to pack, hard to roll,
BS puts it in songs and gives it to you.
Because we are the guard of the city, old to change,
the connection of this madness with glorious times,
ready to tread on thorns to direct you,
to a better world, our children, to inherit it.
I can't even bring friendship to the grave to the grave,
but I can pass the saga to my son,
about a union with warriors in war,
about nights with song, the struggle for reason by day.
chorus
It's too late to change, I'm already aware of that,
I live for others when I don't know it for myself.
What about myself, like an angry dog, I'm tied up,
I am cursed to feel all the tears of this world.
I smile a smile on my face, and an eternal seta in my heart.
The street is pulling at me, which is why I'm heavy.
And I never regret being a ghetto kid,
if the kids hear the rhymes I'm tearing up here now.
There are really many reasons to always be happy,
but I will not be happy as long as many children cry,
as long as the injustice is greater and many candles burn,
I'll always be Fedja, I'll put everything on my shoulders.
I know that I philosophize a lot and I am a difficult complex man,
fuck me Dorcol, but I love him a lot.
And when I get very drunk that the darkness is radiating from me,
I will be an eternal example of how it should and should not.
chorus
Get up, live, fight, don't stop,
the caller's message in my ears is ringing,
every morning I listened to it like a show,
that is why it is cut like ink on the skin.
I know I didn't turn out the best,
nowhere near what my people imagined,
hung on the street, stood at school,
saw the crap that made his head hurt.
If I could put the time back to the beginning,
corrected mistakes that were abound,
but here I am, I have this life alone,
at least let me pass you some valuable advice.
Like jokes sometimes, I repeat through songs,
messages, ideas, what can, what should not.
I stand by your example, as a beacon.
Get up, live, fight, don't stop!