Текст песни Beogradski Sindikat - Zalazak treceg sunca
На этой странице находится текст песни Beogradski Sindikat - Zalazak treceg sunca, а также перевод песни и видео или клип.
|
zalazak trećeg sunca, nepodnošljiva vrelina brujanje mašina, skučena metalna kabina moj svet je praznina samo kamen i prašina i pokoje sećanje, odblesci davnina obronci planina, šume, kristalna jezera moje novo okruženje razara atmosfera histerije, ludila, raspada sistema zemlju napadaju bolesti, pošast ko himera konačna dilema: preživeti il' stati razmatram situacije koje uslediće zatim bespoštedna borba il' spokoj u raki zloslutna izmaglica već danima me prati ali šta su ovde dani kad vreme je stalo i ono malo preživelih je posrnulo i palo egzistencije sramne dotukle ih rane porok im je vodilja na putevima tame tela zagadjuju otrovom, svi navučeni su mahom obrazac ponašanja koji uslovljen je strahom. alarm detektora kretanja, poznat odraz na viziru nakaze su tu! neće otići u miru šaljem izvidjačku sondu da preleti mračnu hordu obaveštavam toranj da spreme se za borbu i molim se bogu, mada sumnjam u njega za pokolj ili trijumf da se okonča ova beda primam signal iz sonde, neverovatni podaci o neprijatelja snazi. ako postoje junaci nisam jedan od njih. maksimalnom brzinom letim ka bazi, sve do sudara s dinom situacija bez izlaza, nemam vremena da mislim kontrolu nad delom mi preuzima instinkt koji sumanutim trkom vodi me put otvora u magmatskoj steni. gori pogonska komora! ostavljam za sobom zvuk eksplozije prodoran gubim tlo pod nogama, klizim ko niz tobogan. bolno trljam potiljak, koliko bio sam bez svesti? u mraku tražim izvor piska, postaje sve cešći i ko zvuk aparata kad bolesni bledi neprekidan, glasnik kraja koji sledi svetlost ... ispunjava celu odaju bljesak zaslepljuje oči, zenice se skupljaju polako postajem svestan oblika ovog mesta savršen tetraedar, u centru podnožja pijedestal oko opisan krug meni starnim simbolima piktografsko pismo, sigurno staro je eonima kako sam dospeo ovamo? šta je ovo mesto? nigde ne vidim otvor!? odakle dopire svetlo? preispitujem se dok proucavam mural na jednom od zidova, opisuje ritual ako ga dobro tumačim ovo je neka vrsta hrama sveštenici formiraju krug oko piktograma na postolju stoji dečak koji zrakom iz očiju u zidu otvara prolaz u drugu prostoriju u koju ulazi naoružan odatle crtež se račva u prikaz moćnog božanstva i leš mrtvog dečaka obred prosvećenja? test za mlade ratnike? il nešto sasvim treće? al prostorija sa slike je možda moja jedina veza sa površinom tom se mišlju smirujem dok okružen tišinom koračam ka središtu jednakostraničnog trougla penjem se na postolje napetih čula u isčekivanju čuda. stiže istog sekunda telo prožima sila, iz očnih duplji svetlost kulja. ništa ne mora biti ko što nekad je bilo. spoznaja je blizu, budi spreman za epilog, kad se vizija silnog otelotvori kroz život. taj trenutak pamtiću ostatak moga veka kao nepregledno belilo planete večnog leda kao osećaj spokojstva, miline, svetla skidam kacigu, trljam oči, netremice gledam opčinjen, sa osmehom i pogledom dečaka zaštićen i spokojan u okrilju oblaka i nema više ograda ni traga ljudske ruke ko da nevreme je iza mene, ispred mirne luke i tako srećan ali neoprezan na tren sklopih oči i nestadoh ko kapljica na užarenoj ploči i kao mačem po stomaku tada preseče me hladna slutnja kao munja grom iz tmurna neba hada ispred mene par prilika izlaze iz otvora i prekri me crni oblak poput pogrebnog pokrova ternutak tišine i napetosti kranje bljesak laserskog pištolja, u levu ruku sam ranjen ja se prenuh u sekundi sav zaprepašćen od |
zalazak trećeg sunca, nepodnošljiva vrelina
brujanje Mašīna, skučena metalna Кабина
Минюст Свет JE praznina САМО Камень я prašina
я Pokoje sećanje, odblesci davnina
obronci планина, Süme, kristalna езера
Moje Ново okruženje razara Атмосфера
histerije, ludila, raspada Система
zemlju napadaju bolesti, pošast ко Himera
konačna Дилема: preživeti Ира Стати
razmatram situacije Koje uslediće zatim
bespoštedna Борьба Ира Spokój у раки
zloslutna izmaglica Век danima мне прати
Али ГНА су Овде Дани КАД Vreme Je Stalo
я Ono Мало preživelih JE posrnulo я Пало
egzistencije sramne dotukle IH Ране
porok им JE vodilja на putevima ручными
Тела zagadjuju otrovom, SVI navučeni Су mahom
obrazac ponašanja Кодзи uslovljen JE strahom.
сигнализация detektora kretanja, познать odraz на Viziru
nakaze Су Ту! neće otići у Миру
šaljem izvidjačku Sondu да preleti mračnu hordu
obaveštavam toranj да spreme себе ZA borbu
я molim себе богу, Мада sumnjam у njega
ZA pokolj Или trijumf да се okonča яйцеклетки Беда
primam сигнал из- зонд, neverovatni podaci
О neprijatelja snazi. АКО postoje junaci
nisam Jedan OD njih. maksimalnom brzinom
летим ка Bazi, све сделать dinom sudara сек
situacija Без izlaza, nemám Времена да mislim
kontrolu над delom миль preuzima инстинкт
Кодзи sumanutim trkom Воды мне поставить otvora
U magmatskoj Steni. гори pogonska Комора!
ostavljam ZA sobom Звук eksplozije prodoran
gubim TLO стручок nogama, klizim ко-niż тобоган.
Больно trljam potiljak, koliko био Сэм Без svesti?
U Mraku tražim извор Piska, postaje све cešći
Ко Звук aparata КАД bolesni Bledi
neprekidan, glasnik Kraja Кодзи sledi
svetlost ... ispunjava CEĻU odaju
bljesak zaslepljuje oči, zenice себе skupljaju
polako postajem svestan oblika ovog Места
savršen tetraedar, у Чентру podnožja pijedestal
Око opisan Круг мени starnim simbolima
piktografsko Письмо, sigurno Старо JE eonima
како Сам dospeo ovamo? ГНА JE ово Пльзень?
Нигде пе Видим otvor !? odakle dopire светло?
preispitujem себе док proucavam росписи
на jednom OD zidova, opisuje ритуал
АКО га добро tumačim ово JE Нека vrsta hrama
sveštenici formiraju Круг око piktograma
на postolju stoji dečak Кодзи zrakom ИЗ očiju
U zidu otvara prolaz у Другу prostoriju
U koju ulazi naoružan odatle crtež себе račva
U приказ moćnog božanstva я Les mrtvog dečaka
obred prosvećenja? проверить ZA Mlade ratnike?
IL nešto sasvim Trece? аль prostorija SA slike
JE možda Moja jedina ВЕЗА SA površinom
Том себе mišlju smirujem док okružen tišinom
koračam ка središtu jednakostraničnog trougla
penjem себе на postolje napetih CULA
U isčekivanju CUDA. stiže istog СЕКУНДА
Тело prožima шила, из- očnih duplji svetlost Кульже БЦ.
Nista пе мора Бити ко СТО nekad JE било. spoznaja JE blizu, буди spreman ZA эпилог, КАД себе Vizija silnog otelotvori Kroz život.
Тадж trenutak pamtiću ostatak Moga века
Као nepregledno belilo PLANETE večnog Леда
Као osećaj spokojstva, miline, Светла
skidam kacigu, trljam oči, netremice gledam
opčinjen, SA osmehom я pogledom dečaka
zaštićen я spokojan у okrilju Облака
я NEMA Подробнее ograda Ni traga ljudske ruke
Ко да nevreme JE иза мене, ispred mirne Луки
я тако srećan Али neoprezan на трен sklopih oči
я nestadoh ко-kapljica на užarenoj ploči
я Као mačem PO stomaku тада preseče мне Хладна
slutnja Као munja гром ИЗ tmurna Неба Хада
ispred мене номинальной prilika izlaze ИЗ otvora
я prekri меня CrNi Oblak poput pogrebnog Покрова
ternutak tišine я napetosti kranje
bljesak laserskog pištolja, у Леву RUKU одног ranjen
JA себе prenuh у sekundi SAV zaprepašćen OD