Текст песни Djordje Balasevic - Drvena pesma
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
Drvena Pesma (Srbski) Snio sam nocas nikad prezaljenu stvar mog drvenog konjica kanap i zvuk tockica, vrbice zvon za mnom verni Sanco moj u pohodu na Nespokoj Snio sam jos i svoju prvu tamburu kako ko nocna dama iz juznog Amsterdama iz izloga mene klinca zavodi na smrtne grehe navodi 'Di je to drvo raslo od kog je tesana da l' se pod njime neko nekada ljubio Otkud u njemu izvor svih mojih pesama da l' je to znao onaj ko ga je dubio 'Di je to drvo raslo vrh kojih bregova da l' nas je ista kisa mladjane zalila Ko mu je grane kres'o mati ga njegova cija je ruka lisca s jeseni palila, da znam Snio sam onda krevet, sav u cipkama obesnu igru vatre, sklopljene salukatre na uzglavlju ruza u intarziji pod kojom smo se mazili Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan novembar, izmaglica i kvartet dragih lica maleni cun nasred luke pokisle da me u vecnost otisne 'Di je to drvo raslo spram kojih vetrova da l' je pod njime neko za nekim zalio Sto ga je grom obis'o mati ga Petrova ko je u sake pljun'o pa ga strovalio Jedina moja mila, sto si me budila bio sam tako blizu nalicja vremena taji se jedno drvo u mojim grudima gde li ce nesto nici iz toga semena da znam Смотрите также:
Все тексты Djordje Balasevic >>> |
|
Drvena Pesma ( Srbski )
Snio Сэм nocas nikad prezaljenu stvar
MOG drvenog konjica
kanap я ЗВУК tockica , Vrbice звон
ZA Mnom верни Sanco Мой
у pohodu па Nespokoj
Snio Сэм Jos я svoju prvu tamburu
како ко NOCNA дама
ИЗ juznog Amsterdama
ИЗ izloga мене klinca заводи
па smrtne grehe navodi
'Ди JE к Drvo raslo
од ког JE tesana
да л ' себе стручок njime
Неко nekada ljubio
Otkud у njemu извор
svih mojih pesama
да л ' JE к znao
onaj ко га JE dubio
'Ди JE к Drvo raslo
VRH kojih bregova
да л ' NAS JE ишта
Киса mladjane zalila
Ко му JE Гране kres'o
Мати га njegova
cija JE Рука Lisca
S jeseni palila , да znam
Snio Сэм Onda Крэвет , SAV у cipkama
obesnu igru vatre , sklopljene salukatre
па uzglavlju Руза у intarziji
стручок kojom SMO себе mazili
Snio Сэм Сандук , CrNi , srebrom okovan
novembar , izmaglica я квартет dragih LICA
maleni кун nasred чуть pokisle
да мне у vecnost otisne
'Ди JE к Drvo raslo
spram kojih Ветрова
да л ' JE стручок njime
Неко ZA nekim zalio
Сто га JE гром obis'o
Мати га Петрова
Ко Чжэ У сакэ pljun'o
годовых га strovalio
Jedina Moja мила , СТО си ме budila
био Сэм тако blizu nalicja Времена
Таджи себе jedno Drvo у mojim grudima
где- литий CE Nesto НИКИ ИЗ Toga Семена
да znam