Текст песни ГOСТИ ИЗ ПРOШЛOСТИ 2014-09-27 Radio Beograd 1 - Фрида Кало, мексичка сликарка
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
|
Живот Фриде Кало био је бол. Живот Фриде Кало био је и љубав. Бол је никад није напуштао. Љубав јесте. Сликала је онако како је и волела. Страсно, непрестано и предано. Вољом и сликарством изборила се за живот, достојанство и славу. "Девет месеци сам се опорављала од дечје парализе. Бол и ја, први пут заједно. Да ли је то било много за мојих шест година? Јесте. Или, није? Не знам, тада нисам сликала. Оздравила сам. Моје ноге нису. Десна је остала мршава и краћа, а лево стопало одбило је даље да расте. У школи су ме звали - Фрида Дрвена Нога. Свеједно, моје детињство било је предивно. Сећам се да сам имала 4 године за време „трагичних 10 дана". Својим очима гледала сам битку између Запатиних сељака и карансиста." Било је то дест трагичних дана у фебруару 1913. Године, а Фрида је имала 5 година. Толико се поистоветила са Мексичком револуцијом да је говорила како је рођена 1910, онда када је револуција почела, а не три године раније, како пише у њеној крштеници. "Моја нога, моје стопало и ја уписали смо се у Националну припремну школу 1922. Хтела сам да постанем лекар и левичар. Сликала сам пријатеље из групе Каћућас, а имала сам и часове сликања код очевог пријатеља Фернанда Фернандеса. Али нисам ни помишљала да ћу се икада тиме озбиљно бавити. Волела сам Алехандра Аријаса. Нови бол и ја срели смо се 17. септембра 1925. у аутобусу за Којоакан. " Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић. |
|
Frida Kalo's life was a pain. Frida Kalo's life was also love. The pain never left her. Love is. She painted the way she loved. Passionate, incessant and dedicated. She wished for life, dignity and glory through love and painting.
"I was recovering from polio for nine months. Pain and I, together for the first time. Was that much for my six years? Yes. Or, no? I don't know, I didn't paint at the time. I was healed. My legs are not. Right. remained thin and shorter and my left foot refused to grow further. At school they called me - Frida Wooden Leg. However, my childhood was beautiful. I remember being 4 years old during a "tragic 10 days". I saw with my own eyes the battle between Zapata's peasants and the Karansists. "
It was the dest of the tragic days of February 1913, and Frida was 5 years old. She identified with the Mexican Revolution so much that she said she was born in 1910, when the revolution began, not three years earlier, as it is written in her baptism.
"My foot, my foot, and I enrolled in the National Preparatory School in 1922. I wanted to become a doctor and left-hander. I was painting friends in the Cajucas group, and I had painting classes with my friend Fernando Fernandes. But I never thought I would ever liked it seriously. I loved Alejandro Arias. The new pain and I met on September 17, 1925, on a bus to Kojoakan. "
Author and editor of the show: Mirjana Blažić Mikić.
